Smiljan je penzioner. Kako je nakon par dana učinilo malo sunca, odma se uputija sist na rivu i gledat svit kako prolazi. Ima jedna klupa di vazda sidne i koja je uvik prazna ka' on dođe, k'o da se čuva samo za njega. Ma danas je već iz daljine vidija da mu je niki kurbin sin ukra misto. Ka je doša do klupe, vidija je da je ti kurbin sin njegov prijatelj Antonijo koji je mirno sidija i tužno gleda u daljinu.

- Šta je Antonijo, šta mučiš? Oli nisi dobro?
- Nisan! Jeben se već tri miseca po bolnicaman.
- Asti, a šta ti je, bija si mi ono govori da pišaš svake dvi minute, da su te naručili na pregled prostate?
- Je bija san na pregled prin tri miseca i na snimanje.

- I šta je oli su ti štogod našli?
- Kurac su našli - izgubili mi nalaze! Ma što ću ti govorit, boje da mučin. Prvo san se naruči u jednega likara i on me prigleda. Nikako mi to nije drago znaš, ono ka ti muški mora s prston gledat u gujicu, jeli. Onda me posla snimat ultrazvuk pa san to čeka cili dan. Tako to u nas ide. I ka' san triba ić dignit nalaze, ovi je kurbin sin počeja štrajkat. Izjeba me dobro, a za ništa.
- Oli ti je još i nalaze izgubi? – upitao ga je zainteresirani Smiljko.

- Ma nije on. Kurbin je sin počeja štrajk i sve je obustavljeno, a mene su opet, sve novo na novo, naručili u nikoga mladoga likara naučnika šta jedini bidan nije štrajka. Dva metra u njemu, mali iz mojih krajeva, a svaki mu prst k'o kobasica, majku mu Božju i njemu i debelin prstima. Na meni se naša učit! Četiri puta mi je onin debelin prston tražija prostatu. Isto kako da je nima unutra. Jeba me tako, da prostiš, uru vrimena.

- Bogami te Antonijo moj dobro ti mali izjeba - Smiljko se nasmija nesritnom prijatelju.
- Nemoj mi ništa govori, ne da pišan svako deset minut nego san sad počeja činit i ono drugo svako tri minuta, eto ti na. I onda mi je na kraju, kako je mlad i ne zna, još i izgubija nalaze! Tako sutra jopet iden da me pojebe, ovi prigleda.
- A biće si mu se svidija Antonijo, šta ću ti reć?

Pederi

Dva stara prijatelja okrenili su ovu Antonijovu dežgraciju tako na smij i nastavili ćakulu.
- A jeli Antonijo, ti si sad u tin vodama, jeli ćeš onda i glasat na ovemu referendumu? Pa te možda koji tvoj jebač, likar učini poštenin čovikon. Vrime ti je više.
- Kurbin sine Smiljko, pusti zajebanciju znaš da san ja virnik, prije bi crka negoli glasa da se pederi žene!

- Ajde bogati, a što bi ti falilo da te koji likar uzme za muža, ka se već s njiman potežeš po bolnicaman k'o zadnja štraca. Uostalon oli je grubo bit ženska o likara, svi bi te lipo poštovali, donosili ti kafe, ti bi samo kuva mužu i ne bi se mora više nikad brinit za zdravje.
- Dobro je Smiljko, pusti sad zajebanciju. Ne znan kome je to na ovemu svitu normalno da se pederi počnu ženit.

- Imaš prav'! Ja svakako mislin da nije nikako normalno da se pederi žene!
- Eto govno komunističko da se i ja i ti jedanput složimo!
- E moj Antonijo, samo ne slažeš se ti s menon. Ti se prijateju slažeš sa svojima.
- A šta to bambaš Smiljko, s kojin to mojima?
-  Jesi li reka da bi radije crka negoli glasa da se pederi žene? A di si ti to bogati vidija pedera pa da se oće ženit? Vidiš da ste se složili, nema tu, razumite se i gotovo!

Ćoravi peder

Ubrzo su dva prijatelja krenuli put doma jer je Antonijo mora hitno poć na zahod. Dok su prišili koliko su ih stare noge nosile, Smiljan je nastavio zajebavat nesritnog Antonija.
- Brzo Smiljane jerbo ću pustit u gaće!

- Šta je, oli te straj da te koji lipi momak ne sinja popišana?
- Pusti me vragu sad s zajebancijon, reka san ti da ću se popišat u gaće, danu govori štogod drugoga. Eno, vidi onega tamo muškega isprid banke. Ma kako se ono obuka gospa mu sinjska pomogla, e oni je njihov garant!
-  Jeli bogati Antonijo, ti gledaš drugega muškega i komentiraš šta je obuka i sad je on peder! Jeli gleda on u te ili ti u njega, pederu stari?
-  Ajde, ajde govno komunističko, tebi je drago sve što je naopako. Ma jeli normalno da se danas muški vako oblače? Ne mora on gledat u me, jadan mu ćaća.

- Je znaš da imaš pravo, jerbo da gleda u tebe ne bi bija peder nego bi bija ćoravi peder!
- Šta oćeš reć da ja nisan zgodan muški, da me ne bi pogleda, a? Nisan se nikad ženija ali san ima ja svojih ponuda, da znaš! Da san malo mlađi, okreta bi i ovi glavon za mnon! Ajde budi pošten, da si ti njihov i da vidiš nas dvojicu, s kojin bi bogati prije poša? Sa sobon oli s menon od dva metra i sto kila, pravin kršnin čovikon?
-  A s tobon biće. Tebe stalno jebu, ti imaš više iskustva u tin stvarima.

Nije više ni za smijat se

Antonijo je na to ljuto prigovorija Smiljanu da je govnjar jerbo mu se on bidan požalija a ovi sad čini smij s njin i da s njin više neće progovorit.
- Ajde Antonijo, šta si se odma ofendija. Oni mladić ionako ni tvoj tip, ono je niki umitnik... Ti si više vako za likare - fina guzica!

- Ne spominji mi više govnjaru ni likare ni guzicu, jeli čuješ, jerbo ću ti se sad odi nasri rive popišat u postole! Muka mi je čin se sitin kolike prste oni mali kurbin sin ima. Ozbiljno ti govorin Smiljane, piša mi se grubo i nemoj me nasmijavat jerbo mi sad nije do smija!
- Dobro je Antonijo, neću ajde. Znaš, imaš ti moj prijatelju pravo, nije ovo sve uopće za se smijat. Ma jeli znaš da će nas ti referednum kontra pederi na kraju izać pedese' milijun kun'? Pedest Gospi i njima i referendumu, bi će dobro ako nan u dvanesti misec isplate penziju.

- Pedeset miljun kun' govoriš Smiljane? A to će bogami bit prst u uvo ako nan ih isplate na vrime.
- Je prst u uvo moj Antonije - oli u guzicu ako kogod tamo više voli.
- Kurbin sine!