Smiljko je penzioner. Malo ga još stvari u životu veseli, i to sve male stvari poput unuka ili penzije. Ali više od svega ga raduje kad mu njegova Mare skuva dobar obid, taman ga je danas silno razveselila. Kako je i red, iza dobroga obida moraš malo ubit oko, dok ne ogladniš opet. Reka je Smiljko Mari da ga pusti da odmara i da ga ni'ko ne dira ako nije o glavu. Nije Smiljko niti lega kad mu je žena donila telefon.
- Triba te Antonijo, i govori da mu je hitno, ništo oko zdravja.
- Ajme, sad je naša krepat kad san se ja naji, ajde daj mi ga.
- Što je Antonijo, iša san leć?!
- Slušaj, ne bi te zva u ovu uru da nije ozbiljno, nego bili poša sa mnon povirit otvaranje Zapadne rive?
- Kurbin sine kurijoži, kako ti je to bitno za zdravje? Oli češ krepat ako se ne pojaviš tamo, ne zajebaji me nego me pusti da ležin.
- Ma Smiljko, bit će puno svita tamo, a znaš da san ja slab u noge, mislija san da poješ sa mnon, nima 'ko drugi.
- Oli će ti bit manje svita ako ja pojen s tobon?
- Ma, strah me da me kogod ne itne u more, pa da se utopin, znaš da san slab na noge, ajde bi' će lokadure i mladih ženskih.
- Evo me za po ure na Prokurative. Mare, iden se Antonijon vidit Zapadnu rivu, doć ću posli kad se utopimo.

Put Zapadne rive

Kad su dva prijateja pomalo došla nadomak nove rive, zapripastila ih je svita judi koja se okupila.
- Ajme, kurijoza svita, vidi koliko ih je došlo, a još je ura od obida.
- Asti Antonijo, a di si se ti uputija, oli si ti štagod boji?
- Ma nije baš tako, jeli ti znaš kako je teško skupit svu generaciju iz školskih klupi na jedno misto, ima i po dvadeset godin’ da nike jude nisan vidija, a danas bi moga puno judi vidit.
- A jeli, kako to?
- A dili se spiza, svi će danas bit tamo. Eno Pero tamo, kurbin sin već čeka spizu, ajmo do njega. Pero, Pero, nego nisi doša lokat i ist besplatno. A nego di ti je brat, oli su mu zabranili da više dolazi po repete?
- Di si Antonijo, govno staro, zna san da ću te danas vidit, sve san se mislija koga ću sve vidit. A brat, misli san da si čuja, brat mi je parti prošle godine za Prvi maja, iša bidan na Marjan po fažol i kolpalo ga kad je čini skaline.
- Ža mi je Pero, evo i ja i Smiljko baš govorili koga ćemo sve vidit, on ti se i namušća jer je računa vidit Anku od pokojnega Duje, još joj od sridnje skule nije oprostija. Ajde, daj i nama vamo dva pjata, kad se dili.

Penzionerska ćakula

- Eno Keruma i vanbračne mu žene, vidi eno i Kosorice do Keruma.
- Antonije, ne reče se vanbračna žena, nego nevjenčana supruga i nije ono Kosorica, tovare ćoravi, nego Jure Šundov.
- Nevinčana supruga govoriš, asti a šta ti onda dođe jebačica?
- Ne znan Antonije šta dođe, ma ova ga je svakako dobro došla.

K'o Tito

- Vidi ti ove perverzije, moj Antonijo. Kerum sebi učini prikuće prid hotelon, nasu more, a judi mu dolaze aplauzirat i salutirat radi toga, k'o da je Tito.
- E, Tito bi ti aplauzira, komunjaro stara, a jeli ti znaš da je Kerum učinija više za Split od Franje Josipa i Tita skupa? Vidi ove divote! Šta ti Tito nije ovaku obalu podiga?
- A biće nije ima hotel, pa mu nije bilo potribe.
- Uostalon, i ti si na Braču prin dvi godine sebi isprid stare kuće nasu most u more.
- Je, ma san ga nasu od svojih šoldi i jedino 'ko mi je doša u goste je bija inspektor s globicon.

Nakon što su se dobro najili i napričali sa prijatejima koje neće vidit sve do Prvega maja, kad se opet bude dilija fažol, naša dva kurijožasta uputila su se put doma.
- A Smiljko, jeli priznaješ da ti je isto drago da san te zva danas s menon.
- Je bogami, lipo nan je bilo, mogli bi opet digod 'vako. E znaš šta, mogli bi sad kad se bude činila istočna riva opet.
- Ali Kerum i istočnu rivu čini?
- Nije još Antonijo, ma san čuja da i tamo ima jedan hotel pa bi brzo mogli na repete.