Smiljko je penzioner. Zove se zapravo Smiljan, ali ga svi zovu Smiljko jerbo Smiljan zvuči puno srpski. Taman jučer je iša Smiljko priko rive učinit đir prije obida, kad ga je uvatila strašna bol u kičmu. Ćapa se za leđa i pomalo odšeta do klupa na rivi. Nije niti sija, a evo se kraj njega stvorija Antonijo.
- Šta ti je bogati, šta krepaješ Smiljko?
- Ma muči ćapalo me u kičmu, znaš da mi je uvik tako kad se minja ovo prokleto vrime, mora da će na kišu.
- A i mene boli kičma i noga i šta ću ti govorit moj Smiljko, a je li di te točno boli?
- Ma odi me siče, nika bol, priko križa.
- Aha, a nego za koga ćeš glasat kad već spominješ politiku?
- 'Ko je spomenija politiku Antonijo?
- Pa jesi počeja o križima?
- Ne znan za koga ću glasat, aj kvragu i ti i politika, mislin se kako ću doć do doma. Ako zakasnin dva minuta na obid, žena mi se pritvori u đavla.
- A moj Smiljko neozbiljan si, pa moraš znat za koga ćeš glasat, jesi li za križ ili si protiv križa, izbori su za koji dan.
Penzionerska ćakula
Poša je pomalo naš Smiljko put doma, Antonijo ga je lagano drža pod ruku, pa priko rive. Gleda je Smiljko put neba i mrmlja sebi u bradu.
- Je, kiša će sutra učinit garant.
- A neka i padne! Je li znaš da sutra ovi protiv križa čine peticiju da se makne križ sa Marjana i spomenik Tuđmanu? Neka ih dobro zalije, kurbine sinove!
- Antonijo, pa ni nema na Marjanu križa, kako će ga maknit?
- Je, ma ovi bi da ga niti ne bude. Reka je lipo Kerum za internet jučera ako komunisti dođu na vlast nikada križa na Marjanu neće bit!
- Asti moj Antonijo, ti govoriš ka da ga sada ima pa će ga ovi poć gori razvidat. Reci mi jeli ima vrimena Kerum stavit koliko god je križa tija u ove četiri godine, moga je i učinit jednoga na vrh svoga Marjana da mu se toliko stavjalo križe?!
- Moj Smiljko, ja san ti virnik i virujen u Boga i te šta su protiv križa i Tuđmana san odma prikrižija! Uostalon, ti križ je ionako već bija gori pa ga se skinilo.
- A bogati Antonijo, bila je i Jugoplastika di mi je žena radila pa se i nju skinilo. Koliko je toga u oven gradu bilo pa više nema? Asti Gospe, mene je dobro ovo stislo u križa i vajalo bi mi malo ubrzat put doma, ona moja će sve itnit kroz ponistru ako ne dojen na vrime.
- A je ti ta žena nervozna, tribalo bi je dva dana stavit u jutinu, ajde svak svoj križ nosi. Ajmo te onda odvest doma moj Smiljko, nećemo više o politici.
U međuvremenu u stranačkim prostorijama HDZ-a
- Kurbin sin, da bi kurbin sin, on će nama dizat spomenik od Tuđmana! Tuđman je naš, zna se, i ako će mu i'ko dizat spomenike, to će bit njegov HDZ. Neće drugi priko naših leđa kupit naše glasove. Šta kojemu svome ne diže spomenik, triba to u korijenu sasić!
- Ali kako? Kako da se mi iz HDZ-a pobunimo protiv dizanja spomenika Tuđmanu?
- A nego jeli, a da mi podignemo svoj spomenik Tuđmanu? Morali bi učinit veći i na bojemu mistu. Onda bi se znalo da ima HDZ-ov veliki spomenik Tuđmanu i Kerumov manji! Tako je, nema nan druge nego da i mi dignemo svoj spomenik Tuđmanu! Samo me je straj jer su mi ovi iz HSS-a sumnjivi, mogli bi i oni podić jedan svoj spomenik. Asti a šta ako i svaki HSP podigne po jednoga svoga? Koliko ih ima u Splitu moga bi osvanit po jedan Franjo svako deset metara, eto šta ti je politika.
- Ajde, a svakako bi tribalo kad bude izvedbeni natječaj za izgradnju toga križa da ga koji naš arhitekt dobije. Reka je Kerum da neće pisat imena anonimnih donatora, ali ime arhitekta bi svakako moralo stajat ispod križa. Tako bi za vazda pisalo ime našega arhitekta pod njegovin križen.
- Ajde Bogu fala pa je ovi naš već i radija s betonon po Marjanu.
I u prostorijama SDP-a
- Vidi, vanka se vodi najveći rat tuđmanizacije i detuđmanitacije spomenicima, a mi u tome ne sudjelujemo! Nismo niti za spomenik i križ, niti protiv spomenika i križa, i sad smo ostali skroz politički marginalizirani. Zajebana situacija skroz, nemoš reć ni da si za križ i Tuđmana, niti da si protiv.
- A da mi to mudro riješimo pa da budemo u nekoj sredini, da recimo budemo za križ ali protiv spomenika?
- Ma neće nan to pomoć, već je proša voz, cili grad priča o križu i spomeniku, izbori su prid vratima, nas ni'ko ni ne spominje. Ma koji je ono izmislija parolu da "Split kao more mogućnosti!" Ma šta je taj mislija, pa kakve veze Split i more imaju? Da nismo mogli izać sa sloganom ''Split kao grad sa mogućin spomenikon Tuđmanu i križen na Marjanu!''
Križa opet
I dok su se zakuhtavale političke igre u gradu pod Marjanon, naš Smiljko je jedva stiga na vrime za obid. Sija lipo sa ženon i proćakulali malo.
- A vidija san Antonija znaš, pozdravija te. Pričali smo malo o politici.
- I šta on govori za koga će glasat?
- Nije mi zna reć za koga će točno, ali će svakako glasat za križ i Tuđmana.
- Oli se koji Tuđman kandidira u Splitu?
- Ma nije on nego njegov spomenik. Ma, ženo moja, muka mi je od svega toga, u gradu toliko mladih bez posla, toliko stvari propada, a svi se ćapali spomenika i križeva. Ma znaš šta, neću ti ja ni glasat nego ću ostat doma, neće mi ni križ ni spomenik Tuđmanu izličit ovu kičmu.
- Asti Smiljko moj, oli te opet ćapalo u križa?
- Ma znaš šta, ne bi više danas o politici.
