"Ali gume su totalno izlizane" - cjenka san se sa simpatičnom šinjorinom pa je spustila cijenu sa "urnebesnih" 400 na 350 kuna. I tako san ja opet ima biciklu nakon par godina apstinencije. Prošlo je 2 godine od toga i evo sad ležin u šatoru o kojem me Frane upravo ispituje.

1.dan - 55 km
Da, napokon smo se odlučili i krenili odvozit rutu Zagreb-Split. Kako je Frane putova noćnim vlakom od dole, a ja ujutro ima teren, ručali smo i otišli u dućan po nešto namirnica te napokon krenili. Sporo smo se kretali prepunin Zagrebom i konačno izašli. Prolazili smo kroz sela lokalnim cestama kako bi izbjegli cestu kroz Karlovac.

Nebo, polja i pokoji kamion. Rodina gnijezda na uličnim rasvjetama i lavež pasa. Stižemo na jedan od mostova preko Kupe. Spuštamo se ispod i u obližnjoj kući pitamo gazdu jel možemo kampirat naprid uz rijeku. Reka je da ne idemo dalje od puta jer nije sve razminirano, objasnia je da je on desni, naravno, i pozdravija. Izrovana livada bila je naše prvo misto za kamp. Juha, njoki, šalša i spavanje u 21 h.

2.dan - 114 km
Jutro ispunjeno vlagom, kuvanje zelenog čaja, spremanje stvari i polazak u 8 sati. Još par sela i dolazimo na D1 cestu koja nan se činila prepuna nakon praznih lokalnih cesta. Sunce, lagana bol dupeta i sve smo bliže Slunju.

Ubrzo smo se privikli na promet i nije nan više predstavlja velik problem. Došli smo do Rastoka di smo odmorili pored slapa, toćali noge i upoznali dva Singapurca i Kanađanina. Voće, voda, par slika i polazak dalje. Opskrba namirnicama u Slunju i polazak prema Plitvičkim jezerima. Tamo se nažalost nismo puno zadržavali. Kupili smo kobasice i uživali u blagodatima wc-a. Odvozili smo 114km i stigli do Korenice. Žicanje za misto u autokampu di su nas glatko odbili (cijena je bila urnebesna). Digli smo šator u prvoj šumici pored groblja. Friganje kobasica i spavanje.

3.dan - 133 km
Ujutro rutina. Marenda i spremanje stvari. Opažanje da su kiviji isprid šatora izgriženi od strane lokalnih pasa. Napokon bijeg s livade pune podivljalih mravi. 8 je sati i cilj nan je stić do Knina. Znajući da nas čeka najteži dan opremili smo se hranom i izotoničnim pićem te uputili prema Udbini. Prolazak i kretanje prema Gračacu s pogledom na Krbavsko polje. Često stajanje i pudranje biciklističkih hlača baby puderom pored ceste. Konstatni vjetar u prsima. Zvizdan je i stižemo u Gračac, grad ispunjen skladom i žamorom djece koja viču za nama na engleskom misleći da smo turisti. Ulazak u ovaj grad ulio mi je dodatnu snagu jer mi se činio poput idilične oaze mira di stvari nisu još uvik tako izokrenute ka u urbanim sredinama.

Kupili smo zimsku salamu, sir i jogurt u obližnjem dućanu čiji zaposlenik je odma iziša s nama na španjulet i čašicu razgovora. Svojom depresivnom pričom ubrzo je razbija moju idiličnu sliku Gračaca na koju san naiša u ovo vruće podne kad nastava u školama završava i sve je puno dice. Napomenia nan je da nas čeka “mali” uspon, a dalje je lagano. Taj “mali” uspon je bila najteža točka ove rute, barem meni. Mom suputniku Frani nije toliko teško pala. Stajanje, polivanje vodom, Franin osmijeh i pokoja besa unili su još malo motivacije u mene i ova uzbrdica je prevladana! Vozimo dalje, fotkam, pudran guzu, smijen se bez razloga, jeden grejp…

Na 110. kilometru pomalo nan pada elan i Knin se čini daleko. Ruke su izgorile od sunca a znoj kapi sa čela. Napokon, zadnji dio i predivan pogled na tvrđavu, grad i okolicu. Ulazak u centar di se stalno trubi, jer svi svakog znaju. Čevapi i pivo, opskrbljivanje hranom i polazak. Još koji kilometar do livade na kojoj san kampira prije 2 godine na ljetnom festivalu. Na izmaku smo snaga a uspon je konstantan. Napokon! Malo nizbrdice, pronalazak livade i podizanje šatora.
Devet je sati. Ležin, sunce nije ni zašlo kako triba a osjećan se premoren i zadovoljan. Uvatia san bioritam svoje babe Mare. Osnovne brige su mi ne bit gladan, žedan i neispavan.

Zaspa san, pa me vitar budi i kroz mrežicu šibera svoje kabriolet putujuće kućice vidin nebo prepuno zvizda. Opet zatvorin oči i s osmijehon zaspen zadovoljan šta san krenija na ovaj put.

4.dan - 98 km
Budin se, radin sendvič, gledan sat. 4.45 h. Budin Franu, pijemo zeleni čaj i krećemo dalje. Sist na sic bilo je ka sprženu ruku opet stavit u vatru. Pedalirali smo sporo zbog malog, ali konstantnog nagiba. Nakon desetak kilometara napokon nizbrdica. Predivan pogled na Dinaru i udolinu koja nas razdvaja od nje. Prolazimo Kijevo, Vrliku i stižemo u moje selo. Posjećujemo baku čiji bioritam ovih dana posjedujen. Teško je bilo uvjerit je da ne smimo pojest 2 kg teletine pa vozit no uspili smo. Pozdravlja nas iznenađena činjenicom da putujemo sa čak 2 motora a ne jednim. Par kapi kiše i dolazak u grad koji mi je jako drag, Sinj.

Čudno je kako udaljenosti sada doživljavan drukčije pa san vesel jer triban samo okrenit pedalu još par puta i u Splitu san. Prolazimo kroz Dicmo. Mali uspon, brza cesta, čuđenje policajaca na benzinskoj stanici u Dugopolju, Klis. Lip spust do Solina i konačno ulazak u moj lipi Split. Sladoled u Hajduka (umočeni,naravno), Matejuška pa kava na rivi prepunoj policajaca. Svatili smo. Nas dvoje izgoreni i u tajicama stigli smo baš prije gay parade ko naručeni. Upoznajemo Anthonya, Nijemca koji je podrijetlom Hrvat i putuje biciklom od travnja. Dolazak kući, tuširanje nakon 4 dana i ručak. Jea san prstima i smija se sritan jer je život lip. Smijala se i sestra mojoj blesavosti i srići zbog spize.

Put je gotov, a mi smo naravno odma izašli vanka. Sreli smo Anthonya i odpedalirali na zadnji dan filmskog festivala na Bačvice. Opuštencija!

Zaključak
Eto, sidin na kavalama i pišen ove retke, računan koliko smo prošli i guštan jer san napokon kraj mora. Puno fala mom suputniku Frani. Bia je partner za poželit. Jednostavan, smiren i dobar prijatelj. Odvozili smo 401 km srednjom brzinom od 18.4 km/h. Maksimalna brzina je 56.9 km/h. 22 sata smo proveli pedalirajući.

 Ovakav način putovanja bi preporučia svima koje to iti malo privlači i nadan se da će ovaj moj izvještaj bit dodatni poticaj za vožnju bicikla u gradu di se do biciklista i ne drži previše. Kad putujem, cijenin hranu koju jeden, cijenin vodu koju pijen, stalno iden u nešto novo, ne zamaran se nebitnim, smijen se zbog malih stvari, mašen ljudima.

Kad putujen, bolji san ko čovik!