Smiljko je penzioner. Jutros se strašno pokara sa ženon pa je poša malo sist na rivu da nikoga ne vidi i ne čuje. Kako i svaka velika svađa, i ova je počela oko sitnice. Smiljku se strašno ilo crveno meso s fažolon pa se on, ni pet ni šest, nego rano diga, poša na pazar po fažol i u mesnicu po crveno meso. Sve je kupija kako triba, ali žena ni čut da mu parića obid.

- Crveno meso se ji zimi, Smiljko. Sad je četvrti misec i ne mogu to sad kuvat.

- A zašto, oli meso zna koji je misec?

- To se kuva kad je velika hladnoća, ne po ovoj vrućini, reć će svit da san poludila ako sad pojen parićavat crveno meso i fažol.

- Ali kako će kogod znat da si mi ti to parićala za obid?

- Nanjušit će!

- Zatvorit ćemo punistre!

- Onda će bit još vrućije, ionako je puno vruće. Vrag te odni i tebe i crveno meso, to se ne ji po vrućini, rekla san ti.

Smiljko se diga sa stolice, zatvorija sve punistre u kući, gurnija krpe pod vrata da ne izlazi miris o' fažola, i užega klimu na sedan stupnjeva Celzijusa.

- Eto ga na, jel ti sad odgovara? Pustit ću i božićne pisme na radio da se meso zajebe koji je misec, evo iden ti po džemper, samo mi parićaj obid.

- Di ću ja nosit džemper u četvrti misec? Jesi poludija?

- A smrznit ćeš se ovako na sedan stupnjeva, a ako ne oladin kuću, najidit će se crveno meso.

- Ne zajebaji, neće se najidit jerbo ga neću skuvat.

- A zašto, molin te?

- Jerbo ću posli prdit, i onda će me susida pitat oli san jila fažola.

- E pa, šta da pita?

-Pa Smiljko k'o je vidija ist fažol u četvrti misec!

Penzionerska ćakula

Sidija je Smiljko jidan i mislija se šta je oženija onako dišpetozu ženu, lipo mu je pokojna mater govorila... Tad je do njega cili sritan doša Antonijo.

- Koji lipi dan Smiljko, ajme koji lipi dan. Šta je, nisi od voje, oli te opet u kičmu ćapalo?

- Ma nije nego žena oće da umren od gladi.

- A šta, kako?

- A neće da mi parića crveno meso i fažol, eto šta.

- A Smiljko, 'ko je vidija ist crveno meso u četvrti misec?

- Ajde kvragu Antonijo, lud si ka' i moja luda žena. Ma šta si ti uopće tako sritan danas? Oli ti je oni pijančina doktor opet pripisa antidepresive za prostatu?

- Smiljane, cili si negativan, a ovako lipoga dana, ovako lipoga grada na svitu nima! Jel te zanima šta mi se sve lipega ovih dana dogodilo?

- Ne zanima.

- Dobro, slušaj ovo.

Otvorilo Dalmacijavino

-Prid kućon mi je otvorila butigica o' Dalmacijavina. I ja ti svaki dan iden tamo popit jednu Pipi da bi pomoga našu Damaciju. A je i jeftino, sve u po cijene, jedino šta boce ne mogu vratit. Svaki dan kupin Pipi, pa izađen s njon vanka i sve se sladin, činin da guštan, samo da drugima dođu sline pa da i oni kupe jednu bocu. A upozna san ti i čovika što prodaje unutra. Koja je to dobričina, samo je bidan upa odma u velike probleme. Par godina nije radija i sad kad su otvorili, njega je čapala od puta privatizacija i fiskalizacija. Stavili jedne cijene na zid od butige, ove akcijske cijene, a njemu u kompjuteru druge. I onda pored sve te silne fisikalne opreme, na koju se jedva nauči radit, opet mora bidan sve zbrajat na digitron od prije dvadeset godina.

- Eto, Antonijo, to je napredak, kad opet otvore tvornicu koja je trie'st godina radila, pa su je zatvroili jer nije bila dovoljno napredna.

- Stara komunjaro, sve ti smeta! Je li idemo popit jednu Pipi skupa?

- Ajmo ća pomalo, vrag odnija i tebi i Pipi.

Izbori od malih judi

Išli dva penzionera priko rive po Pipi, kad je Antonijo opet počeja o politici.

- Je li vidiš ti ove naše izbore za poteštata?

- Samo nemoj opet o križima Antonijo, jerbo ću se poć zavidat na jednoga.

- Ajme tebe Smiljane, jesi divji, pa jeli ti znaš da nikad nije bilo izbora za poteštata di se više držalo do maloga čovika? Evo, ja san ti jučera u Veli Varoš srija Vjekosava Ivaniševića i on ti je meni s kilometra zavika lipo dobar dan šjor! A nisan ga nikad u životu vidija uživo. Onda san se kala Marmontovon, kad me doli oni mali Zaninović ćapa i stisnu mi ruku ka’ da mi je najboji prijatej i da se dvaest godin’ nismo vidili. Pita me je li bi tija čut njegov program i bogami lud čovik koji ne bi glasa za njega.

-Moj Antonijo, jesi smantan, kako ti znaš da on ne laže ka' i svaki drugi?

- Jerbo je pošten.

- A kako ti to znaš?

- Evo ti na njegov papir, vidiš da piše da je pošten. Virnik, radnik, nima nikakve veze s politikon, i njemu su ti sestre one dvi male iste šta se peštaju s Kinezima. Volija bi da on uje u postole o' poteštata.

- Samo da postole ne nestanu kasnije, Antonijo.

- Molin Smiljane, šta da nestanu? Ma slušaj daje, nisan ti ni proša priko rive, kad mi je ovi prijatej reka da će Kerum nama penzionerima dat po sto kuna božićnice.

- Kakve božje božićnice u četvrti misec, Antonijo?

- A šta ja znan kako se to zove, a ti bi ija crveno meso i fažol u četvrti misec, može i meni Kerum dat božićnicu! I onda me zaustavilo da bili se slika s nikon malon ženskon, plavušon, lipih sisa što isto za poteštaticu ide. A nego kako da bi se slika s njon, oli me svaki dan takve ženske zovu? Vidiš moj Smiljko, nikad se nije više držalo do maloga čovika nego danas, svi budući poteštati mene jednoga penzionera lipo pozdravjaju, stišću mi ruke, slikaju se sa menon, eto su mi i božićnicu dali u četvrti misec.

Karirani brodi

- Eto, zato san ti sritan šta se napokon niko sitija maloga čovika. A i ovi sajam brodi počinje, to mi je isto puno drago.

- Šta te i sajam brodi veseli, nimaš para ni za jedno veslo kupi'. More bit stvarno da te opet oni doktor otrova s krivin likovima.

- Moj Smiljko, reka mi je ovi mali šta će tamo radit da su na ogradi stavili veće oko pa ću moć lakše povirit unutra, vidit svu tu divotu. Zamisli sriće za nas penzionere, za dicu i jude bez posla kad budemo mogli bez problema gledat u brode, k'o da smo tamo. Napokon neću morat gledat u karirane brode. Ajde Smiljko živni malo, vidi koji lipi dan.

Sritan Božić

- Je, imaš pravo Antonijo, nego oćemo li poć sutra skupa ćirit kroz ogradu, moga bi ja zvat i unuke svoje?

- More Smiljko, a sad iden vidit di se triba javit za tu božićnicu, možda se pojen i javit onemu malemu Zaninoviću šta mi se vazda tako lipo javi, on ti je uvik doli na dnu Marmontove.

- Ajde ti po božićnicu, a ja iden ženu provat nagovorit da mi ipak skuva ono crveno meso, pa ću je sutra vodit da i ona ćiri brode. Samo se nadan da nan neće doć prdnit tamo od fažola pa da ne pokvarimo manifestaciju za ugledne goste. Antonijo, red je kako greš po božićnicu, da ti čestitan Božić.

- Je, a ti iš crveno meso i fažol u ovo doba, neka je i tebi onda Sritan Božić.

- Sritan Božić ludonjo, i pročitaj koje ti je likove oni pijančina ovi put uvalija, da ne budeš opet misec dana piva po putu i činija u gaće.